Република Српска: Борба за слободу
Обавештавамо вас о премијери најновијег документарног филма Бориса Малагурског „Република Српска: Борба за слободу“, која ће се 26. марта 2023. године у 19 часова одржати у нашем парохијском центру на адреси 1989 Prince of Wales Drive.
Част нам је да најавимо да ће премијери у Отави лично присуствовати прослављени редитељ, Борис Малагурски, један од највећих и најупорнијих промотера истине о српском народу по свим крајевима света, човек који годинама, без подршке државе, на аутентичан начин износи истину о неправедном страдању Срба и представља наш народ у позитивном светлу.
Позивамо вас да у што већем броју присуствујете премијери овог филма о Републици Српској и вишевековној борби Срба западно од Дрине да буду своји на своме, те тако помогнете овом изузетном прегаоцу да настави са промоцијом истине о српском страдању и Србима уопште.
Улазнице по цени од $25 можете купити:
- Онлајн на адреси: https://www.eventbrite.com/e/otava-premijera-republika-srpska-borba-za-slobodu-tickets-551273071597
- На улазу у Српски парохијски центар пре почетка премијере.
На улазу у салу, у току премијере, планирамо да поставимо кутију за прилоге, тако да ће сви заинтересовани имати прилику да додатно помогну Борису у његовом раду.
Орден Светог Саве за нашег парохијана Глигорија Глишу Милановића и резултати донаторског ручка
Част нам је да вас обавијестимо да је у недељу 19. марта, након Свете Архијерејске Литургије, током донаторског ручка за Епархију буеносајреску и јужно-централноамеричку, Његово преосвештенство Епископ канадски г. др. Митрофан уручио Орден Светог Саве нашем парохијану Глигорију Глиши Милановићу за несебичну помоћ парохији Светог архиђакона Стефана у Отави и својој светосавској цркви.
Овај чин је изазвао велику радост и одушевљење свих присутних, а Глиша је уз захвалност Светом Архијерејском Синоду који му је додијелио орден и владици Митрофану који је исти уручио, нагласио да је ово велика част за њега и његову породицу али и за све наше парохијане који су се својски трудили да изграде и који се још увијек труде да доврше нашу цркву у Отави. Нека би Господ подарио нашем Глиши још много здравих и радосних година. На многаја љета!
Такође желимо да вас обавијестимо да смо добили благослов од нашег епископа да наставимо радове на унутрашњем уређењу цркве.
У току донаторског ручка, присутнима се обратио Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило описавши ситуцију у његовој епархији и замолио за помоћ како би довршили храм који подижу у Аргентини и за мисију коју његова епархија врши међу нашим народом и међу старосједиоцима у Јужној и Централној Америци.
Задовољство нам је да вас обавијестимо да смо за епископа Кирила и његову епархију скупили $3,590.
Позивамо све вас који нисте били у прилици да присуствујете донаторском ручку а желите да помогнете владици Кирилу и његовој епархији да своје донације упутите eTransfer-ом на адресу: donacija@svetistefan.ca
Фотографије са донаторског ручка можете погледати у нашој фото галерији.
Два печата и један кôд српског народа
ПРЕДАВАЊЕ ДР РАДОМИРА БАТУРАНА
У недељу 5. марта, др Радомир Батуран, књижевник и уредник часописа “Људи говоре”, који излази у Торонтy је преко Зум-а одржао предавање на тему “Два печата и један кôд српског народа“ које смо преносили у српском парохијском центру у Отави, а неки су нам се прикључили преко интернета. Предавање је било врло занимљиво и изазвало доста интересовања публике.
Сажетак:
Као и други народи, Срби имају свој печат и кôд. Један печат је српски језик, а кôд је српско писмо. Кроз историју, српске државе нису се увек односиле са дужном бригом према печату и кôду народа којим су управљале. Од народа су често, као и данас, тражиле да мења своју свест према страним узорима, и то на своју штету. То је довело дотле да је српски језик раздробљен, а употреба српског писма скрајнута. Народ без печата и кôда губи свест о себи и значају свог језика, вере, културе, етике, и традиције. Од потпуног нестанка, Србе је сачувао други печат који су умни преци дубоко утиснули у свој народ. Тај други печат, који је истрајно градила и чувала Српска православна црква, је светосавље. Он је толико утиснут у српску свест да га ни тиранске империје, ни сатанске идеологије нису успеле да избришу. У њему пулсира и косовски завет, који је светиња за сваког ко је Србин и српскога рода.
Биографија предавача:
Др Радомир Батуран је рођен 1948. у Српској Пиви. Дипломирао је књижевност на Сарајевском универзитету, а магистрирао и докторирао науку о књижености на Београдском универзитету. Радио је као професор у Сарајеву и Крушевцу, а као научни сарадник Института за књижевност и уметност у Београду, као и Центра за руске и источноевропске студије и Northrop Frye Centre-a на Универзитету Торонто. Уредник је двојезичног српско-канадског часописа за књижевност и културу Људи говоре/’People Say’. Живео је у Торонту, а од недавно живи и ради у Барселони.
Објавио је романe Кукасти над Србијом, Катена мунди, Београд 2018; Кустос Мезезија, Катена мунди, Београд, 2015. и 2016.; Дамарице (збирка песама), Прометеј, Нови Сад,2014; Јован Дучић, Истине (студија и избор метафизичких песама), Институт за књижевност и уметност и Научна књига, Београд, 1995. и 1996.; Откровења Растка Петровића (монографија), Научна књига, Београд, 1993; Романи Борислава Пекића (монографија), Универзитетска ријеч, Никшић, 1989; Нити Наде (збирка песама) Багдала, Крушевац, 1987; Питомуша (збирка приповедака), ГИРо, Крушевац, 1987; и других. Дела су му преведена на: енглески, шпански, румунски и јерменски.
Светосавска приредба 2023
И ове године су, као и многих предходних, ученици српске школе, чланови фолклора и деца из наше заједнице са љубављу и радошћу припремили Светосавску приредбу. Био је ово један диван скуп у нашем Парохијском центру у ком смо уживали гледајући дечицу како уз песму, игру и колаж прича и песама које осликавају живот и дело нашег великог светитеља и просветитеља, славе школску славу Светог Саву, чувајући српски језик и традицију далеко од отаџбине. Црквено школска општина је за сву децу која су тај дан дошла у центар, било да учествују, било да из публике бодре своје другаре, припремила поклон пакетиће.
